Новости Энциклопедия переводчика Блоги Авторский дневник Форум Работа

Декларация О нас пишут Награды Читальня Конкурсы Опросы
Страницы
Метки
Записи

Post-it

Пока не забылось (а то память короткая)

Подписаться на RSS  |   На главную

…Переводил для всех премьер-министров Великобритании на протяжении более 40 лет

Умер Тони Бишоп, переводчик в паре «английский  — русский язык». Ему было  74 года.  Этот человек переводил для всех премьер-министров Великобритании, начиная с Гарольда Макмиллана, на протяжении более 40 лет.

«… Бишопа высоко ценили как профессионала. Он качественно переводил устно со своего родного английского языка на русский, иногда даже поправляя русских коллег. Горбачев однажды назвал его «замечательным человеком с безупречным русским языком», утверждая, что его переговоры с британскими лидерами бывали сложными, но Тони Бишоп помогал им понять друг друга. Даже после ухода на пенсию обе стороны обращались к нему за помощью, если предстоял важный саммит лидеров двух стран. …»

Подробнее о Тони Бишопе — в статье в «The Telegraph».

В статье, как это всегда бывает, когда разговор заходит о переводчиках государственного уровня,  приводят воспоминания самого Бишопа о том или ином эпизоде взаимоотношений Британии и СССР/России. Любопытно было почитать.

With Tony Blair and Vladimir Putin in Moscow in 2000 russian interpreter

(Как водится, каких-то других фотографий переводчика, работающего для руководителей государств, отыскать в сети трудно. Приходится копировать только официально опубликованные архивные. Издержки профессии, да-с.)

«…An accomplished piano and organ player, Bishop enjoyed choral singing, hillwalking and reading Russian poetry.»


20 августа 2012 Виктория Максимова | Пока нет комментариев

Умер Сергей Капица

kapitsaСветлая память.

84 года… но весь бывший СССР всегда будет вспоминать его молодым, когда он вел «Очевидное — невероятное». Популяризатор от Бога.

Мне импонирует простой, ясный и какой-то очень прозрачный стиль, каким Капица писал свои научные и научно-популярные книги.  А так как по работе мне приходится просматривать много  научно-технических текстов и веб-страниц в поисках то терминологии, то фоновых знаний, я поневоле выработала стойку на хорошую манеру изложения. В этом смысле Капица притягивал. Однажды я даже скопировала себе на комп одну его книгу и читала, анализируя стиль —  хотела понять, как я могу улучшить собственный (для тех. переводов, в особенности). В  кажущейся простоте стиля Капицы есть свой секрет.

Вот и Алексей Алексеенко, вспоминая свои встречи с Капицей, пишет:

…последний раз я  <думал об этом>, беседуя с Капицей в больничной палате, — вернее, просматривая лежавшие стопкой на его тумбочке последние номера «Nature», пока он вносил правку в текст своей статьи. Мне очень хотелось сделать текст более «цепляющим» – украсить его провокационными парадоксами, яркими прибаутками, как это принято в современной журнальной кухне. Я думал, что фокус проскочит, и старик охотно примет мои вставки за свой собственный текст. Но Капица — хотя и был уже очень слаб — безошибочно нашел в тексте все «цыганочки с выходом», которые я пытался сплясать от его имени. Не пропустил ни одной. Не стараться быть интереснее, чем ты есть — это не высокие принципы журналистики, а просто правила хорошего тона, которым его учили в семье.

Наш брат переводчик, по своей натуре скромная тень заказчика и далекое эхо автора, очень бы даже одобрил такой принцип.


14 августа 2012 Виктория Максимова | 2 комментария

Pussy riot — заложницы плохого перевода?

Слежу за судом над девушками, читаю в «Снобе» ленту сообщений из зала суда. Сегодня:

19:55 Волкова критикует экспертизу: «Срань Господня — это перевод английского: «Holly shit», что означает удивление неприятному событию», а эксперты назвали это «»анально-экскрементальной семантикой».

Сначала глаз зацепился за опечатку — holly вместо holy, а потом я задумалась: получается, что девушки по чистому незнанию употребляли это выражение слишком дословно, и теперь оно обернулось против них же.

Или они все-таки знали правильное значение выражения holy shit, но прибегли к дословному переводу намеренно, для пущего эффекта.

Интересно было бы понять мотивы такого употребления, особенно после того, как я прочитала у Андрея Кураева в ЖЖ  о богословском, так сказать, содержании выражения «срань господня». Есть такое содержание, оказывается:
Диакон Андрей Кураев у себя в ЖЖ по поводу срани господней
.

И здесь тоже.


2 августа 2012 Виктория Максимова | 4 комментария

Они первые начали!

Видит Бог, я хотела было закрыть тему о двусмысленных  и просто плохих переводах итальянских блюд, ан нет — не дают:

tiramisu


13 июля 2012 Виктория Максимова | 2 комментария

Вот и выросло поколение…

… которое не знает биографии Ленина. Прочитала сейчас в газете Правда.ру (!):

Знаменитые слова, якобы сказанные Лениным, когда он узнал о смерти брата: «Нет, мы пойдем не таким путем. Не таким путем надо идти», — относятся скорее к жанру апокрифической литературы. В год трагедии Марии Ульяновой было всего девять лет, а у Ленина еще не было никакого представления о политике.
(
Источник цитаты: статья «Александр Ульянов, жертва собственного террора».)

То есть люди не то что биографии Ленина не знают, но и даже никогда не видели в школьных учебниках знаменитой картины Петра Белоусова «Мы пойдем другим путем». Видели бы, не писали бы своих исторических «открытий», что Марии Ульяновой, якобы, было 9 лет. Речь-то ведь идет о матери — Марии Александровне, а не о сестре Марии Ильиничне.

Обнаружила ошибку и с грустью поняла, что какой я, оказывается, динозавр, если я в этих сведениях не путаюсь. Для нас это было must.

(Ради исторической правды добавлю, что имя художника я востановила с помощью интернета, сама уже не вспомнила.)

lenin


20 июня 2012 Виктория Максимова | 3 комментария

Терракота с капуччино

terracottaВчера в переводе несколько раз встречалось слово terracotta, я его по инерции писала на русском с удвоенными согласными в двух местах , как в итальянском — <терракотта>, мне казалось это натуральным. Но подсознательно вид слова раздражал, пока я не поняла, что в русском-то языке слово пишут с одной Т  — терракота. Исправила, но  теперь назойливо лезет в глаза эта сирая одинокая т, мне не хватает второй. Нарушилось привычное графическое равновесие.

Я раньше любила приводить в пример капуччино как образец неправильной транслитерации новомодного слова в РЯ (по идее, должно быть <каппуччино>), а у нас, оказывается, давным-давно уже прижилась старая добрая терракота с такой же хромой транслитерацией.

Остается вопрос: если удвоенная согласная нефункциональна и оттого отпадает, то по какому правилу в одном слоге отпадает, а в другом сохраняется? Хочется понять закономерность. Молчит Русь, не дает ответа.


4 апреля 2012 Виктория Максимова | 8 комментариев

40 чертей и одна муха, или La conquista della quinta C

Кто из нас не знает с детства самый лучший выпуск «Ералаша» — фильм «40 чертей и одна муха»! В титрах значится, что фильм сделан по рассказу Джованни Моска —  итальянского журналиста и писателя. Рассказ был написан в далеком 1939 году и включен в сборник «Школьные воспоминания».

Ниже привожу оригинальный текст рассказа, каким я его нашла в сети. Рассказ написан  с блистательным юмором, который «Ералаш» прекрасно передал, добавив свои пародийные нотки —  наши шаблонные представления об итальянцах.

Сравнивая рассказ с фильмом, интересно было заметить следующее:

В фильме есть выражение «come fare uno starnuto» (раз плюнуть). В оригинальном тексте оно отсутствует. Диалог между учителем и Гуарески другой:

— Ti sentiresti capace, con un colpo di fionda, di abbattere quel moscone?»
— E’ il mio mestiere», rispose Guerreschi, con un sorriso.

Интересно также, что в оригинальном тексте автор рогатку называет fionda (то есть употребляет самое обычное слово для мальчишеской рогатки), а в фильме Хазанов почему-то  употребляет frombola. Назвать мальчишескую рогатку frombola это все равно, что игрушечное ружье современного мальчишки назвать пищалью.

………

Giovanni Mosca
da «Ricordi di scuola»

La conquista della quinta C

Avevo vent’anni quando, tenendo nella tasca del petto la lettera di nomina a maestro provvisorio, e sopra la tasca la mano, forte forte, tanto era la paura di perdere quella lettera così sospirata, mi presentai alla scuola indicata e chiesi del Direttore. Il cuore mi faceva balzi enormi.

«Chi sei?», mi domandò la segretaria. «A quest’ora il signor Direttore riceve solo gli insegnanti».

«So… sono appunto il nuovo maestro…» dissi, e le feci vedere la lettera. La segretaria, gemendo, entrò dal Direttore il quale subito dopo uscì, mi vide, si mise le mani sui capelli.

«Ma ch fanno», gridò, «al Provveditorato? Mi mandano un ragazzino quando ho bisogno di un uomo con grinta baffi e barba da Mangiafuoco, capace di mettere finalmente a posto quei quaranta diavoli scatenati! Un ragazzino invece… Ma questo, apena lo vedono, se lo mangiano!»

Poi, comprendendo che quello era tutt’altro che il modo migliore di incoraggiarmi, abbassò il tono di voce, mi sorrise e, battendomi una mano sulla spalla: «Avete vent’anni?», disse. «Ci credo, perché altrimenti non vi avrebbero nominato; ma ne dimostrate sedici. Più che un maestro sembrate un alunno di quinta che abbia ripetuto parecchie volte. E questo, non ve lo nascondo, mi preoccupa molto. Non sarà uno sbaglio del Provveditorato? C’è proprio scritto Scuola ‘Dante Alighieri’?»

«Ecco qui», dissi mostrando la lettera di nomina. «‘Scuola Dante Alighieri'».

«Che Iddio ce la mandi buona!», esclamò il Direttore. «Sono ragazzi che nessuno, finora, è riuscito a domare. Quaranta diavoli, organizzati, armati, hanno un capo, si chiama Guerreschi; l’ultimo maestro, anziano, e conosciuto per la sua autorità, se n’è andato via ieri, piangendo, e ha chiesto il trasferimento…».

Mi guardò in faccia, con sfiducia: «Se aveste almeno i baffi…», mormorò. Feci un gesto, come dire ch’era impossibile, non mi crescevano. Alzò gli occhi al cielo: «Venite», disse. Percorremo un lungo corridoio fiancheggiato da classi: quarta D, quinta A, quinta B… quinta C…

«E’ qui che dovete entrare» disse il direttore fermandosi dinanzi alla porta della V C dalla quale sarebbe poco dire che veniva chiasso: si udivano grida, crepitii di pallini di piombo sulla lavagna, spari di pistole a cento colpi, canti, rumore di banchi smossi e trascinati.

«Credo che costruiscano barricate», disse il Direttore. Mi strinse forte un braccio, se n’andò per non vedere, e mi lasciò solo davanti alla porta della V C. Se non l’avessi sospirata per un anno, quella nomina, se non avessi avuto,
per me e per la mia famiglia, una enorme necessità di quello stipendio, forse me ne sarei andato, zitto zitto, e ancora oggi, probabilmente la V C della scuola «Dante Alighieri» sarebbe in attesa del suo dominatore: ma mio padre, mia madre, i miei fratelli attendevano impazienti, con forchetta e coltelli, ch’io riempissi i loro piatti vuoti; perciò aprii quella porta ed entrai.

Improvvisamente silenzio.

Ne approfittai per richiudere la porta e salire sulla cattedra. Seduti sui banchi, forse sorpresi dal mio aspetto giovanile, non sapendo ancora bene se fossi un ragazzo o un maestro, quaranta ragazzi mi fissavano minacciosamente. Era il silenzio che precede le battaglie.

Di fuori era primavera; gli alberi del giardino avevano messo le prime foglioline verdi, e i rami, mossi dal vento, carezzavano i vetri delle finestre. Strinsi i pugni, feci forza a me stesso per non dire niente: una parola sola avrebbe rotto l’incanto, e io dovevo aspettare, non precipitare gli avvenimenti.

I ragazzi mi fissavano, io li fissavo a mia volta come il domatore fissa i leoni, e immediatamente compresi che il capo, quel Guerreschi, di cui mi aveva parlato il Direttore, era il ragazzo di prima fila, — piccolissimo, testa rapata, due denti in meno, occhietti piccoli e feroci — che palleggiava da una mano all’altra un’arancia e mi guardava la fronte.

Si capiva benissimo che nei riguardi del saporito frutto egli non aveva intenzioni mangerecce. Il momento era venuto. Guerreschi mandò un grido, strinse l’arancia nella destra, tirò indietro il braccio, lanciò il frutto, io scansai appena il capo, l’arancia s’infranse alle mie spalle, contro la parete.

Primo scacco: forse era la prima volta che Guareschi sbagliava un tiro con le arance, e io non m’ero spaventato, non m’ero chinato: avevo appena appena scansato il capo, di quel poco che era necessario. Ma non era finita. Inferocito, Guerreschi si drizzò in piedi e mi puntò contro — caricata a palline di carta inzuppate con saliva — la sua fionda di elastico rosso.

Era il segnale: quasi contemporaneamente gli altri trentanove si drizzarono in piedi, puntando a loro volta le fionde, ma d’elastico comune, non rosso, perché quello era il colore del capo. Mi sembrò di essere un fratello Bandiera. Il silenzio si era fatto più forte, intenso.

I rami carezzavano sempre i vetri delle finestre, dolcemente. Si udì d’improvviso, ingigantito dal silenzio, un ronzio: un moscone era entrato nella classe e quel moscone fu la mia salvezza.

Vidi Guerreschi con un occhio guardare sempre me, ma con l’altro cercare il moscone, e gli altri fecero altrettanto, sino a che lo scoprirono, e io capii la lotta che si combatteva in quei cuori: il maestro o l’insetto?

Tanto può la vista di un moscone sui ragazzi delle scuole elementari. Lo conoscevo bene il fascino di questo insetto: ero fresco di studi e neanch’io riuscivo ancora a rimanere completamente insensibile alla vista di un moscone.

Improvvisamente dissi: «Guerreschi» (il ragazzo sobbalzò, meravigliato che conoscessi il suo cognome), «ti sentiresti capace, con un colpo di fionda, di abbattere quel moscone?» «E’ il mio mestiere», rispose Guerreschi, con un sorriso.

Un mormorio corse tra i compagni. Le fionde puntate contro di me si abbassarono, e tuti gli occhi furono per Guerreschi che, uscito dal banco, prese di mira il moscone, lo seguì, la pallina di carta fece; den! contro una lampadina, e il moscone, tranquillo, continuò a ronzare come un aeroplano.

«A me la fionda!», dissi.

Masticai a lungo un pezzo di carta, ne feci una palla e, con la fionda di Guerreschi, presi, a mia volta, di mira il moscone. La mia salvezza, il mio futuro prestigio erano completamente affidati a quel colpo.

Indugiai a lungo, prima di tirare: «Ricordati», dissi a me stesso, «di quando eri scolaro e nessuno ti superava nell’arte di colpire i mosconi». Poi, con mano ferma, lasciai andare l’elastico: il ronzio cessò di colpo e il moscone cadde morto ai miei piedi.

«La fionda di Guerreschi», dissi, tornando immediatamente sulla cattedra e mostrando l’elastico rosso. «è qui, nelle mie mani. Ora aspetto le altre».

Si levò un mormorio, ma più d’ammirazione che di ostilità: e a uno a uno, a capo chino, senza il coraggio di sostenere il mio sguardo, i ragazzi sfilarono davanti alla cattedra, sulla quale, in breve, quaranta fionde si trovarono ammonticchiate.


29 марта 2012 Виктория Максимова | Комментариев (1)

Они уходят… ушли…

Черная неделя. Итальянская литература, буквально  один за одним, лишилась двух  известных имен, двух Антонио — Тонино Гуэрра (умер 21 марта) и Антонио Табукки (25 марта). Невероятно печально.

Без Тонино Гуэрры трудно представить себе итальянский кинематограф: он писал сценарии для фильмов Микеланджело Антониони, Федерико Феллини, братьев Тавиани, Витторио Де Сика, Дамиано Дамиани. Сценарий «Ностальгии» нашего Андрея Тарковского — это тоже Тонино Гуэрра.  Он был и самостоятельным писателем и поэтом.

Без Антонио Табукки трудно представить себе итальянскую литературу и португальскую переводную, в частности. Табукки до дрожи любил свою Португалию, обычно он по полгода жил в ней и по полгода в Италии; много переводил с португальского, писал собственные романы и рассказы. И если Гуэрра прожил долгую, 92-летнюю жизнь, то  Табукки  ушел всего в 68 лет, его съел рак.

Некоторые цитаты из книг Антонио Табукки (в ВикиЦитатнике).

Всегда было интересно читать его слегка меланхоличный слог того, кто знает о жизни что-то такое, что ускользает от твоего внимания и понимания. Табукки мне еще дорог личным воспоминанием — в 2007 г. здесь, на сайте Города переводчиков, мы проводили конкурс на лучший литературный перевод с итальянского языка. Для конкурса мы брали рассказ Антонио Табукки «Чеширский кот» (Il gatto dello Cheshire). Сколько воспоминаний!

Моя подруга Ирина Волкова опубликовала в своем ЖЖ некоторые свои переводы из Гуэрры. С удовольствием даю ссылки:


http://acereta.livejournal.com/196867.html


http://acereta.livejournal.com/196507.html

А это ее переводы отрывков из Табукки (сделано буквально по следам печального известия о его смерти):

В Лиссабоне живет игумен Арсений Соколов, тоже поклонник Табукки, вот  ссылка на его перевод  одной главы из эпистолярного романа Антонио Табукки «Si sta facendo sempre piu’ tardi»:

http://www.pravmir.ru/strannyj-obraz-zhizni-pamyati-tabukki/

Tonino Guerra (Credits: KIKA press) Тонино Гуэрра

Antonio TabucchiАнтонио Табукки


26 марта 2012 Виктория Максимова | Пока нет комментариев

Отменяется флажный семафор

Всегда жаль, когда умирает какой-то язык, даже если ты этот язык никогда не понимал и не работал с ним.  Бывает жаль  целый культурно-исторический пласт, который отмирает с этим языком. У флажного семафора тоже наверняка была своя этика, неписанные правила. Своя вполне серьезная история. Бывалые сигнальщики могли рассказать много интересных баек, смешных, грустных, поучительных.

Минобороны исключило семафорную азбуку из программы обучения сигнальщиков
Флажный семафор, действующий в российском ВМФ более 115 лет, фактически отменен. С 1 декабря «флажное сигналопроизводство» больше не значится в программах младших специалистов связи (в «учебках»), которые обеспечивают визуальную связь между кораблями.

Флажный семафор появился на русском флоте в июне 1895 года благодаря вице-адмиралу Степану Макарову, который его разработал. Поначалу моряки переговаривались с соседними кораблями, держа в руках вместо флажков белые бескозырки, затем с помощью пары сигнальных флажков. Скорость передачи информации флажным семафором достигала 60–80 знаков в минуту.

Читать полностью: http://www.izvestia.ru/news/508990#content

Ит.:
флажный семафор — semforo a braccia, telegrafo a bandiere
сигнальщик — segnalatore

щелкните, и изображение увеличится

23 марта 2012 Виктория Максимова | 2 комментария

Четыре по пятьдесят, или Подвешенная водка

Вот это по-нашему, по-расейски!  В Москве начали «подвешивать» не только кофе, но и водку (фото взято с сайта Артемия Лебедева).

vodka-sospesa_01

Подвешенная водка в большом кафе Студии


18 марта 2012 Виктория Максимова | 2 комментария



Страница 3 из 612345...В конец »